Најважнији ауто-путеви су Е20 Талин–Нарва–Санкт Петербург (дужине 211 km), Е263 Талин–Тарту–Виру–даље ка Пскову и Риги (291 km), Е264 Јихви–Тарту–Валга (216 km), Е67 Талин–Парну–даље ка Риги (193 km) и други. Постоји укупно 12 друмских праваца првог степена. Друмски саобраћај доминира превозом путника са уделом од око 90% у укупном путничком саобраћају. Железница доминира карго сектором и овим видом превоза транспортује се готово 70% укупног транспорта робе.

Естонија је енергетски зависна земља која производи око 75% од укупно потребне електричне енергије, док се остатак електричне енергије увози. Око 85% од укупне производње електричне енергије производи се у термоелектранама које као погонско гориво користе уљни шкриљац. [206][208] Највећи електроенергетски објекат у земљи је комплекс Нарвске термоелектране (ест. Narva Elektrijaamad) који се налази у околини града Нарве, на крајњем североистоку земље. Комплекс чине две засебне термоелектране (Ести и Балти) које као погонско гориво користе уљне шкриљце, уједно два највећа електроенергетска објекта тог типа на свету.

Eesti Energia) део је јединственог тржишта електричне енергије Nord Pool Spot''. [211] Нарвска естонска термоелектрана Viru Keemia Grupp, највећи естонски енергетски конгломерат Површински коп уљних шкриљаца код Кохтла Јарве Ветропарк у округу Ида-Вирума Саобраћај, трговина и туризамУреди Мапа најзначајнијих друмских праваца у Естонији Најважније железничке линије у земљи Укупна дужина свих друмских праваца у земљи је 57. 565 km, од чега је асфалтирано тек 12. 926 km (подаци за 2013. годину). Главни разлог за лошију друмску инфраструктуру, поред недостатка новца је и мала густина насељености и готово одсуство популације у многим деловима земље. Око 10% или 1. 602 km чине друмске саобраћајнице од националног значаја.

[67]Протестантска реформација која је у Европи започела 1517. убрзо је захватила и Ливонију, а главни противник реформације на том подручју био је Ливонски ред. [68] Протестантизам се већ током 1520-их учврстио по градовима, а током наредне две деценије већина племства је и званично прешла на лутеранство. [69][70] Литургије у црквама су почеле да се одржавају на немачком језику који је био званичан језик племства, а по први пут су почеле да се одржавају и црквене службе на естонском језику (углавном у сеоским црквама). [69][71]Ливонска конфедерација је била јако децентрализована и политички слаба држава чије јачање су спречавали бројни унутардржавни сукоби између владајућих локалних елита, градова и црквених власти, и као таква је представљала лак плен за суседне државе које су током 16.

новембра 1918. до 2. фебруара 1920. када је потписивањем мировног уговора у Тартуу Русија и званично признала Естонију као независну земљу. [86] Републику Естонију су међу првима званично признали Финска (7. јул 1920), Пољска (31. децембар 1920), Аргентина (12. јануар 1921) и „Западни савезници” (26. јануара 1921. године). Прва прослава Дана независности Естоније Талин, 24. фебруар 1918) Први Устав Естоније званично је усвојен 15. јуна 1920, (на снагу је ступио 21. децембра исте године), [87] а по Уставу Естонија је уређена као парламентарна република.

Према подацима из 2007. у Нарвским термоелектранама производило се готово 95% укупне естонске продукције електричне енергије. Међу обновљивим изворима енергије највише се користи енергија ветра, а према подацима из 2014. укупна снага свих ветроелектрана износила је 303 MW, што је чинило око 3, 2% укупне продукције електричне енергије. [209] Највећа концентрација ветроелектрана је у подручју око језера Пејпус и на острву Хијуми. [210]Естонска електропривреда (ест.

Пре тога у периоду 1920−1934. на челу државе налазио се шеф државе (ест. Riigivanem) који је комбиновао функције које имају данашњи председник и премијер. У том периоду на челу Естоније било је укупно 16 шефова државе, а Патс је биран на ту функцију чак 5 пута. Устав из 1934. раздвојио је функцију шефа државе од функције председника владе, али није ступио на снагу пошто је Патс исте године извршио државни удар и распустио парламент. Совјетске власти су у јулу 1940.

Prenos utakmice Crna Gora - Estonija

Свега 10 река има дужину тока изнад 100 km, а већина њих тече у смеру језера Пејпси. Река са најдужим током у Естонији је Виханду (притока језера Ламијарв) са током од 162 km. [23] Река са највећим протоком у Естонији је Нарва (дужина тока је 77 km) чији просечан проток у зони ушћа износи 370 m³/s. Нарва је једина отока језера Пејпси.

У овој грани индустрије у 2012. било је запослено око 6. 500 радника, или око 1% укупне радне снаге у земљи. Око 70% шкриљаца користи се као погонско гориво у термоелектранама, док се један мањи проценат користи за добијање синтетичке нафте путем процеса пиролизе. Естонија је, после Кине, друга земља на свету по производњи нафте из уљних шкриљаца. Шкриљци се користе и у грађевинској индустрији као сировина за производњу цемента. Укупне залихе уљних шкриљаца у Естонији процењене су на око 4, 8 милијарди тона, а економски исплатив период експлоатације процењен је на наредних 30 година.

Иако је Црвена армија крајем 1944. протерала јединице Вермахта са естонске територије и поново успоставила своју власт на целом подручју, сукоби са преосталим герилским групама које су се противиле совјетској власти наставили су се све до 1953. Естонски огранак герилске организације Шумска браћа чинило је између 14. 000 и 15. Од новембра 1944.

године. ЕтимологијаУреди Према појединим хипотезама име Естонија изведено је од латинског термина Ести (лат. Aesti) који је у писаним документима први пут употребио римски историчар Тацит (56−117) у свом свеобухватном делу Германија (лат. De origine et situ Germanorum; написано око 98. године). [3][4] Према Тациту Германи су тим именом називали све народе који су живели североисточно од реке Висле, а њихова земља која је називана Aestui налазила се на подручју источно од данашње Шведске, те западно од Ситоније, на обалама Балтичког мора. Међутим, ови описи се вероватно односе на балтичке народе који су живели (и живе и данас) на подручјима нешто јужније од савремене Естоније.

[[[HD LIVE]]>>] Црна Гора Естонија transmetim i - ONMCI